Zaista... Ako jedno od moje dece zakasni iz škole moja gospoja smesta pada u histerični trans i naređuje da zovem policiju, a ja idem da ga tražim, a u glavi mi se smenjuju scene iz amerikanskih filmova, iako sam svestan da je to posledica masovne paranoje... Ako se desi da se jedno od moje dece ujutro probudi šmrkavo, moja gospoja odmah izvodi performanse sa bočicama za urin i spravama za inhalaciju, a mene već u jeftinim privatnim laboratorijama zovu "maneken koprokulture"... Sramota me, ali trpim, brak je u pitanju. Ako jedno od moje dece neko zvizne preko njuške ja sam primoran da ga odmah demonstrativno izdvajam iz tog lošeg društva, jer šta ako mu neko izbije oko ili zub ili dušu... A nije to tako davno bilo kad sam ja bio mali i jeo gliste sa Ciganima i skakoa u Dunav dok su roditelji mislili da rešavam zadatke u parku i upadao u tuđe voćnjake bežeći od zrna iz vazdušnih pušaka... Da sam sad ja samom sebi sin, smesta bih pobegao u hajduke!
Preporuke:
0
0
2
utorak, 02 jun 2009 20:17
Ala Pugacova
Razne teorije kreirane su u oblasti vaspitanja-ni jedna pojedinacno (sto je i razumljivo) nije dobila stoprocentnu potvrdu u praksi:od strogih katolickih konventa do Samerhil sloboda....
Ne bih se slozila sa filozofijom o malim "slobodnim rendzerima" u velikim gradovima zapadnih zemalja jer je stopa kriminala izuzetno visoka.Putovanje podzemnom zeleznicom(kvarovi,strajkovi,beskucnici,dzeparosi) nije bezbedno.Dete mora da se odgaja da slobodno misli,radi,voli,stvara ali dok ne sazri uloga roditelja je nezamenljiva.
Svuda-od Tajlanda do Aljaske-decu vode i vracaju iz skola-danas cesce no ranije:zbog pedofila,kidnapera,agresivnih huligana,narkomana....Nema dece po ulicama velikih gradova bez pratnje roditelja, a od prvog sumraka svi su u svojim kucama i dvoristima.
U Srbiji je zanemarena bezbednost dece-ukinuti su dnevni boravci,deca lutaju ulicama i danju i nocu...
Veliki broj narkomana jeste propust drustva, ali jos vise roditelja koji ,cak i lekari,ne vide kuda njihovo dete ide...
Nesposobna vlada Srbije jos nije izasla s merama zastite porodice,dece,njihove ishrane,obrazovanja i zdravlja u krizi.
Statistike govore o svakom petom gladnom,neuhranjenom detetu u Srbiji.Glad za sobom vuce bolest,invaliditet,radnu i vojnu nesposobnost...
Odbacujuci autoritarnost komunizma drzava je pogresila odbacujuci brigu o deci i njihovo organizovanje kroz razlicite sportske ili umetnicke
aktivnosti u slobodnom vremenu.Puno puta predlagala sam volontere koji bi pomogli skolama i klubovima,sto je pozitivna tekovina Zapada.
Pozdravljam Jovanine tekstove, jer se bave zivotnim problemima koji traze odgovor i sinergiju svih u drustvu,sto je korisnije od jalovih politickih nadgornjavanja .
Preporuke:
0
0
3
sreda, 03 jun 2009 08:34
Jasna Simonovic
Svaki put mi se dopadne vaš tekst jer nas upozna sa odredjenim problemom ili stanjem globalno...Kao mi u tekstu o ženama ge mi je ndostajao naš lokalni aspekt na ovo pitanje (ženski postemancipacioni period, trpeljivi balkanski aspekt, povlašćenost žena u preživljavanju rata, itd.), tako mi i u ovom tekstu nedostaje deo o našoj stvarnosti...
U taj deo uklapa se sjajan komentar g Ale Pugačove...Dodaću nešto:
Deca kod nas su roditelji svojim roditeljima, mnogi izdržavaju svoje roditelje (taj spisak bih tako rado istakla negde kao primer časti dece, znam ih nekoliko, a verujem da i drugi ljudi znaju!), roditelje koji se nisu snašli, nisu mogli ili nisu hteli, da nastave normalan život...Deca kod nas trpe bezrezervne primene svakojakih pomodarskih trendova bez zaštite...Deca kod nas trpe benefit-risk neznanje lekara i farmaceuta...trpe posledice šverca...trpe zadimljene ruke svojih roditelja...a često i mnogo prljavije...
g.Nadrljanski, mnogo mi se dopada "sličica" koju ste opisali...
Preporuke:
0
0
4
sreda, 03 jun 2009 15:11
u milosti cenzora
bravo jovana, tema je pun pogodak
nemam sta puno da komentarisem, samo cu se osvrnuti na kraj teksta
.... ali... šta ako?
sta ako nam padne saksija na glavu dok idemo ulicom, ili nas zgaze kola?
da se zavucemo u kucu? i u kuci vrebaju opasnosti, sta ako izbije pozar, ili nas napadne zemljotres ? a moze dete i da skoci kroz prozor, ili da uzme noz da se samo-iskasapi. kad ima dobre volje opasnosti se svuda nadju.
udar meteora ili komete cu ostaviti za neku zgodniju priliku, a i nema veze da li smo napolju ili u kuci :)
stevo, fenomenalan komentar. nadam se da se niste potpuno predali, i da bar negde pruzate otpor :)
Preporuke:
0
0
5
sreda, 03 jun 2009 21:17
Ala
@Stevi
Jeste,ali tada su Cigani bili nasi drugari i delili smo djevreke na pola.
I mi i oni mogli smo da na miru igramo ispred svojih kuca i dvorista jer nas je uvek "nadziravala necija baba s heklerajom u ruci...
Na cosku moje ulice-bas stalno- bila su dva brkata pandura koja su radila svoj posao.Jesmo krali tresnje i zelene kajsije-gde da ih deca nadju u Beogradu danas?
Lepo Vi slusajte gospodju,bar kada su deca u pitanju:od viska brige i ljubavi,glava ne boli....
Preporuke:
0
0
6
sreda, 03 jun 2009 21:37
Dragan Jovanović
Trešnje možete naći na Voždovcu, iza studentskog doma 4. april (prema Bulevaru JNA) u nekoliko dvorišta. Ogromne, okićene gustim grozdovima sočnih plodova. Posmatrao sam ih godinama kao student, odolevao izazovu da se u svojim dvadesetim pentram po ogradama i upadam u tuđe avlije, i pitao se šta rade ti voždovački balavanderi kad je svo drveće uporno - netaknuto.
Iznad studentskog doma Patris na Zvezdari ima lepa trešnja ispred zgrade, znači na javnom terenu. E, na nju sam se pentrao. Mator konj. A ni tamo nisam viđao one kojima je "dužnost" da ne silaze sa nje.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 04 jun 2009 09:59
Dimitrije Logdanov
@ Ala Pugačova
doživljava Srbiju kao zemlju u kojoj roditelji zaslužuju da im se deca oduzmu zbog nebrige. To prosto nije istina. Srbija je mala zemlja, a čak i najveći grad u Srbiji je taman veliki da ima sve, a da ne bude "previše opasan". Koliko ja znam, statistike govore mnogo češće o gojaznosti dece, a ne o njihovoj neuhranjenosti. Da li znate koliki je procenat narkomana? Da li ste ikada čuli u Srbiji da je neko kidnapovao dete? Da li te "bande agresivnih huligana" terorišu građane? Da li ste zvali policiju, ili je i policija sa njima u sprezi?
Kada je počeo rat, moja tetka (inače pripadnica jednog od bivših SFRJ naroda), bila je zabrinuta za život moje majke, koja živi u Beogradu, gde "četnici legitimišu po ulicama i svakoga, ko nije Srbin, kolju".
Stereotipi o raznim statističkim opasnostima su stari koliko i ljudski rod, ali nas danas, proizvođači DVD, igrica, kompjutera, gejmbojeva, vlasnici igraonica, zajedno sa celokupnim birokratskim aparatom institucija za brigu o deci (ovo već važi samo za zapad), teraju da zaključamo decu i da im ne dozvolimo da se igraju. Za čiji račun?
Moja porodica živi u centru velikog grada. Moj šestogodišnji sin sam ide u bakalnicu u drugoj ulici. Subotom se sam igra u parku. Ume sam da pređe ulicu. Ume da prepozna "čudne ljude", iako su to uglavnom samo čudni ljudi. Naši prijatelji misle da smo ludi što ga puštamo. Možda su ljubomorni zato što njihova deca nikada nisu popila vodu sa česme, a o trešnjama da ne govorimo.
Poenta je u tome da se slobodnim vaspitanjem deci omogućava da aktivno učestvuju u životu, a ne samo da budu pasivni posmatrači. Osim azbuke i računanja, deca moraju da nauče da rasuđuju, moraju da nauče da posmatraju svet oko sebe i da sami izvlače zaključke.
Ako ih i u tome osujetimo, napravićemo upravo ono što multinacionalnim kompanijama treba. Poslušan radnik (činovnik), nesiguran u sebe i sumnjičav prema drugima.
Homo homini lupus aut frater est?
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 04 jun 2009 17:14
Milenko S. Stojnić
PASTIRSKO URBANO VASPITANjE. Da li ste nekada gledali čovana dok čuva ovce? Lenjo se kreće iza stada a samo ponekad interveniše slanjem ''kerova'' na one koje su se otrgle od čopora. Drilovanog instikta i opkoljene zabranama ovce mirno pasu. Prostor im daje hranu, vreme rast i sazrevanje - ali nikada izvan ili iznad čopora. Da li vas to asocira na naše intencijalno (i domsko) vaspitanje? Roditelji, vaspitači i nastavnici opkoljavaju decu zabranama, pošalju ''kecove''(ili pogrde) da opomenu kada su sa one strane stada, deca sama uče da reprodukuju lekcije(nastavnici samo informišu, roditelji ivaspitači uglavnom nemo gledaju)a vreme brine da odrastu i sazru. Deca su uvek deo čopora-razreda, škole,porodice, navijačkog klana... Nemaju predstavu o svojim potencijalima, jer su iznad njih čoporativni ideali. Da li znate koliko će ovih dana deci biti popravljeno jedinica na intervenicije starijih? Čoporativna solidarnost će pobediti stručnost nastavnika i stvoriti lažne predstave kod dece da su završili nešto. Čopor kažnjava (vredne i darovite) i prašta (pokornima i nezrelima). Onda političari - taj vrh čopora - kažu, idemo u Evropu! Kako? Čoporativno. Ali, nova Evropa nije kontinent čopora i država. Ona je kontinent tehnički i politički napredne manjine koji želi da vlada većinom. Ovakvi kakvi jesmo možemo u Evropu da budemo deo stada. Ali, da se vratimo vaspitanju. Urbani prostor je siromašna i opasna zona vaspitanja (duhovne ishrane). Pun je ''zveri'' opasnih po decu. Rast i sazrevanje se manifestuje kao niz izazova borbe za opstanak. A, čim prigusti čopor pobegne ostavljajući decu kao žrtve. Izlaz: vreme je da napustimo lovačko i zemljoradničko-pastirsko vaspitanje. Heuristike treba. Otkrivati u školi - to je nova tehnološka intencija vaspitanja. Otkrivati sebe u porodici, a ne samo u navijačkim klanovima... Trebaju nam vaspitači metodičari, nastavnici istraživači, roditelji spremni da šalju decu na učenje radi znanja (a ne radi ocene). Došao je kraj čoporu.
Preporuke:
0
0
9
petak, 05 jun 2009 04:14
ranko
Interesantan članak, ali se nažalost poziva na argumente Amerikanaca što je potpuno neprikladno, to mi koji živimo ovde dobro znamo. Kad posetim Srbiju puštam decu da idu svuda sa njihovim društvom, ovde mi to ne pada na pamet. A i u Srbiji ja moram da znam gde idu i šta rade, samo što ih baš ne gledam - što ovde moram. Priče i statistike o bezbednosti su baš to - priče. Jedna od takvih priča koja se sad prosipa je da je voda za piće u Njyjorku dobra jer uglavnom dolazi iz jezera Katskils regiona koja su savršeno čista. Sad, ja sam išao da pecam na ta jezera, i prvo što vidim je tabla koja me upozorava da ribu dužu od 40cm moram vratiti u jezero jer je opasna po zdravlje zbog velikog procenta žive. Naravno od čaše takve vode se neću otrovati, ali pijući 10-20 godina ko zna.
Naravoučenije je da nema meni ko šta da objašnjava, naročito uvažene gospođe Amerikanke, kad vidim i sam šta je i kako je. A kad vidim kakva je sadašnja generacija dece u Srbiji, ne mogu se oteti utisku da im treba više roditeljske pažnje. Naravno, to nikom od mojih prijatelja i rođaka ne pada na pamet, lakše je zatvoriti decu ispred televizora i gurnuti im igrice u ruke. A deca ispadaju kakva jedino mogu: ili pregojena, frustrirana i nesocijalizovana, ili ko da ih je vaspitavala ulica a ne roditelji - što i jeste.
Preporuke:
0
0
10
petak, 05 jun 2009 13:31
Gazda Gruja
@ Milenko S. Stojnić
...Izlaz: vreme je da napustimo lovačko i zemljoradničko-pastirsko vaspitanje.
Heuristike treba. ...
Došao je kraj čoporu.
Ne znam da li sam skoro pročitao nešto bolje, napisano na srpskom jeziku. Svaka čast, g. Milenko.
Upravo to.
To se jasno vidi - ni običaji, ni religija, ni kultura, ni obrazovanje, ni stil života, kod nas nisu prilagođeni modernim, urbanim uslovima. Stoga su, sami naraštaji, neselektivno, preuzeli, tuđe, za "ono nebo" osmišljene modele. I taj kalem se, gle čuda, nije primio.
Naši fol "levica" i "liberali" im podilaze, sa "još više ćemo da kalemimo" propagandom.
A šta desnica radi?
Ne vidim da je platila pravljenje video igrice o Marku Kraljeviću. Ne vidim da je snimljen film o Milošu Obiliću. Ne vidim da je snimljena serija o hajducima. Ne vidim da je Kosovski boj urađen kao spektakl u modernom ruhu. Bilo je pokušaja (ekipe oko Dveri) za "podignimo stupove" i slične medijske akcije, ali ne vidim da im je neko priskočio finansijski u pomoć da to medijski zaokruže.
Parelalno, ne vidim redizajnirane opanke, ne vidim redizajniran jelek ili anteriju, ne vidim ni ekstra upakovan i brendiran ajvar reklamiran na SiEnEn-u. I TAKO HILjADE ARTIKALA. Svi naši. I svi ne TRADICIONALNI, nego redizajnirani, modernizovani... Digitalna kaca za kiseli kupus, ako razumete metaforu.
Jer to, znate, DESNICA treba da radi.
Danas. Inače, globalizam melje...
1800 i neke, valjalo je pisati programe,
1900 i neke, valjalo je uzeti pušku
2000 i neke, valja platiti reklamu i prodati konzumentima i nešto "naše".
Sve je ovo dosta prosto. Kad se podesi ugao posmatranja.
Preporuke:
0
0
11
petak, 05 jun 2009 14:42
Ala
@Stevi
Bojim se da ste me suvise drasticno shvatili-ili to malo karikirate-zalazem se za brigu,rad,aktivnosti i protiv sam Samerhila i "cool" roditelja koji se "druze" sa svojom decom....
U Beogradu sve vise je usamljene,emocionalno zapostavljene i neuhranjene dece-cak i iz vrlo imucnih porodica....
Sto se tice bandi huligana,zivela sam svuda sirom zemaljskog sara,ima ih u Beogradu bas kao i u Bronksu:saraju i lome,provaljuju,otimaju penzionerima novcanike,ucenjuju decu ispred skola.Pogledajte unakazene ulaze u mnogim zgradama-ne mogu da se odbrane od narkomana ili huligana....
I to je masovna pojava.
Obrnite telefon bilo kog inspektora za maloletnike da vam detaljnije isprica.No,posto u Srbiji "drve" samo o politici,ovakva zivotna pitanja-vaspitanje,bezbednost i obrazovanje dece,svode se na lose prevode u (fuj kicerskim) zenskim casopisima.
Razvedeni roditelji cesto kidnapuju decu i odvode u inostranstvo;tu su i belo roblje,maloletnicka prostitucija...
Najgore je sto,zbog strasnog siromastva i krize morala,politickog promiskuiteta na javnoj sceni,nemogucnosti zaposlenja,mnogi mladi ljudi,jos deca,
klize u prostituciju,dilovanje droge.
Mozemo da se salimo i nadmudrujemo ali se bojim da je bezbednost dece (i odraslih) ozbiljno ugrozena i da kao drustvo ne preduzimamo prave mere.
Statistika ubistava,samoubistava,tuca,kradja medju maloletnicima potvrdjuje moja uverenje.
Roditeljstvo je vrlo egzaktno merljivo-nakon mnoooooooogo zivaca,ulaganja,strpljenja,trebljenja vaski,lecenja boginja,bubanja nepravilnih glagola,vodjenja na rodjendane i sportske aktivnosti..itd..itd.,-dobijete zdravog,obrazovanog mladog coveka.
A vec ste pomislili da cete dobiti tonzuru k`o rimski papa!
Preporuke:
0
0
12
petak, 05 jun 2009 14:53
Ala
Stevo,pardon,bilo je za Dimitrija!
Dete moze samo da prelazi ulicu tek kada mu (a to zavisi od fizioloskog razvoja) sazri centar za ravnostezu,sto treba proveriti.
U manjim mestima ,lakse je i lepse podici decu.
Ponavljam,punu informaciju imaju lokalni inspektori.Losa je praksa da se u Srbiji u javnost ne iznose cinjenice o maloletnickim prestupima-sto je recidiv socijalizma.
Na Zapadu,cak i manji gradovi ,imaju tzv."no-go" krajeve u kojima zivi siromasnije i kriminalu blize ,mahom,doseljenicko stanovnistvo.
Srbija je "kuca na sred puta"...
Ko se cuva i Bog ga cuva.....
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 07 jun 2009 10:50
sonja
U okruzenju u kojem sam nisam priometila da postoje deca koja zive na ovakav nacin(ukljucujuci i svoju),ne znam da roditelji svoju decu drze zatvorenu u kucama i ispred kompjutera.Naprotiv,u centru Beograda gde zivim postoje realni strahovi od saobracaja,ali to ne obeshrabruje roditelje na nacin koji je opisan u tekstu.Mozda je u Americi tako,ali ovde znam da nije.
.jpg)
Ne bih se slozila sa filozofijom o malim "slobodnim rendzerima" u velikim gradovima zapadnih zemalja jer je stopa kriminala izuzetno visoka.Putovanje podzemnom zeleznicom(kvarovi,strajkovi,beskucnici,dzeparosi) nije bezbedno.Dete mora da se odgaja da slobodno misli,radi,voli,stvara ali dok ne sazri uloga roditelja je nezamenljiva.
Svuda-od Tajlanda do Aljaske-decu vode i vracaju iz skola-danas cesce no ranije:zbog pedofila,kidnapera,agresivnih huligana,narkomana....Nema dece po ulicama velikih gradova bez pratnje roditelja, a od prvog sumraka svi su u svojim kucama i dvoristima.
U Srbiji je zanemarena bezbednost dece-ukinuti su dnevni boravci,deca lutaju ulicama i danju i nocu...
Veliki broj narkomana jeste propust drustva, ali jos vise roditelja koji ,cak i lekari,ne vide kuda njihovo dete ide...
Nesposobna vlada Srbije jos nije izasla s merama zastite porodice,dece,njihove ishrane,obrazovanja i zdravlja u krizi.
Statistike govore o svakom petom gladnom,neuhranjenom detetu u Srbiji.Glad za sobom vuce bolest,invaliditet,radnu i vojnu nesposobnost...
Odbacujuci autoritarnost komunizma drzava je pogresila odbacujuci brigu o deci i njihovo organizovanje kroz razlicite sportske ili umetnicke
aktivnosti u slobodnom vremenu.Puno puta predlagala sam volontere koji bi pomogli skolama i klubovima,sto je pozitivna tekovina Zapada.
Pozdravljam Jovanine tekstove, jer se bave zivotnim problemima koji traze odgovor i sinergiju svih u drustvu,sto je korisnije od jalovih politickih nadgornjavanja .
U taj deo uklapa se sjajan komentar g Ale Pugačove...Dodaću nešto:
Deca kod nas su roditelji svojim roditeljima, mnogi izdržavaju svoje roditelje (taj spisak bih tako rado istakla negde kao primer časti dece, znam ih nekoliko, a verujem da i drugi ljudi znaju!), roditelje koji se nisu snašli, nisu mogli ili nisu hteli, da nastave normalan život...Deca kod nas trpe bezrezervne primene svakojakih pomodarskih trendova bez zaštite...Deca kod nas trpe benefit-risk neznanje lekara i farmaceuta...trpe posledice šverca...trpe zadimljene ruke svojih roditelja...a često i mnogo prljavije...
g.Nadrljanski, mnogo mi se dopada "sličica" koju ste opisali...
nemam sta puno da komentarisem, samo cu se osvrnuti na kraj teksta
sta ako nam padne saksija na glavu dok idemo ulicom, ili nas zgaze kola?
da se zavucemo u kucu? i u kuci vrebaju opasnosti, sta ako izbije pozar, ili nas napadne zemljotres ? a moze dete i da skoci kroz prozor, ili da uzme noz da se samo-iskasapi. kad ima dobre volje opasnosti se svuda nadju.
udar meteora ili komete cu ostaviti za neku zgodniju priliku, a i nema veze da li smo napolju ili u kuci :)
stevo, fenomenalan komentar. nadam se da se niste potpuno predali, i da bar negde pruzate otpor :)
Jeste,ali tada su Cigani bili nasi drugari i delili smo djevreke na pola.
I mi i oni mogli smo da na miru igramo ispred svojih kuca i dvorista jer nas je uvek "nadziravala necija baba s heklerajom u ruci...
Na cosku moje ulice-bas stalno- bila su dva brkata pandura koja su radila svoj posao.Jesmo krali tresnje i zelene kajsije-gde da ih deca nadju u Beogradu danas?
Lepo Vi slusajte gospodju,bar kada su deca u pitanju:od viska brige i ljubavi,glava ne boli....
Iznad studentskog doma Patris na Zvezdari ima lepa trešnja ispred zgrade, znači na javnom terenu. E, na nju sam se pentrao. Mator konj. A ni tamo nisam viđao one kojima je "dužnost" da ne silaze sa nje.
doživljava Srbiju kao zemlju u kojoj roditelji zaslužuju da im se deca oduzmu zbog nebrige. To prosto nije istina. Srbija je mala zemlja, a čak i najveći grad u Srbiji je taman veliki da ima sve, a da ne bude "previše opasan". Koliko ja znam, statistike govore mnogo češće o gojaznosti dece, a ne o njihovoj neuhranjenosti. Da li znate koliki je procenat narkomana? Da li ste ikada čuli u Srbiji da je neko kidnapovao dete? Da li te "bande agresivnih huligana" terorišu građane? Da li ste zvali policiju, ili je i policija sa njima u sprezi?
Kada je počeo rat, moja tetka (inače pripadnica jednog od bivših SFRJ naroda), bila je zabrinuta za život moje majke, koja živi u Beogradu, gde "četnici legitimišu po ulicama i svakoga, ko nije Srbin, kolju".
Stereotipi o raznim statističkim opasnostima su stari koliko i ljudski rod, ali nas danas, proizvođači DVD, igrica, kompjutera, gejmbojeva, vlasnici igraonica, zajedno sa celokupnim birokratskim aparatom institucija za brigu o deci (ovo već važi samo za zapad), teraju da zaključamo decu i da im ne dozvolimo da se igraju. Za čiji račun?
Moja porodica živi u centru velikog grada. Moj šestogodišnji sin sam ide u bakalnicu u drugoj ulici. Subotom se sam igra u parku. Ume sam da pređe ulicu. Ume da prepozna "čudne ljude", iako su to uglavnom samo čudni ljudi. Naši prijatelji misle da smo ludi što ga puštamo. Možda su ljubomorni zato što njihova deca nikada nisu popila vodu sa česme, a o trešnjama da ne govorimo.
Poenta je u tome da se slobodnim vaspitanjem deci omogućava da aktivno učestvuju u životu, a ne samo da budu pasivni posmatrači. Osim azbuke i računanja, deca moraju da nauče da rasuđuju, moraju da nauče da posmatraju svet oko sebe i da sami izvlače zaključke.
Ako ih i u tome osujetimo, napravićemo upravo ono što multinacionalnim kompanijama treba. Poslušan radnik (činovnik), nesiguran u sebe i sumnjičav prema drugima.
Homo homini lupus aut frater est?
Naravoučenije je da nema meni ko šta da objašnjava, naročito uvažene gospođe Amerikanke, kad vidim i sam šta je i kako je. A kad vidim kakva je sadašnja generacija dece u Srbiji, ne mogu se oteti utisku da im treba više roditeljske pažnje. Naravno, to nikom od mojih prijatelja i rođaka ne pada na pamet, lakše je zatvoriti decu ispred televizora i gurnuti im igrice u ruke. A deca ispadaju kakva jedino mogu: ili pregojena, frustrirana i nesocijalizovana, ili ko da ih je vaspitavala ulica a ne roditelji - što i jeste.
Heuristike treba.
...
Došao je kraj čoporu.
Ne znam da li sam skoro pročitao nešto bolje, napisano na srpskom jeziku. Svaka čast, g. Milenko.
Upravo to.
To se jasno vidi - ni običaji, ni religija, ni kultura, ni obrazovanje, ni stil života, kod nas nisu prilagođeni modernim, urbanim uslovima. Stoga su, sami naraštaji, neselektivno, preuzeli, tuđe, za "ono nebo" osmišljene modele. I taj kalem se, gle čuda, nije primio.
Naši fol "levica" i "liberali" im podilaze, sa "još više ćemo da kalemimo" propagandom.
A šta desnica radi?
Ne vidim da je platila pravljenje video igrice o Marku Kraljeviću. Ne vidim da je snimljen film o Milošu Obiliću. Ne vidim da je snimljena serija o hajducima. Ne vidim da je Kosovski boj urađen kao spektakl u modernom ruhu. Bilo je pokušaja (ekipe oko Dveri) za "podignimo stupove" i slične medijske akcije, ali ne vidim da im je neko priskočio finansijski u pomoć da to medijski zaokruže.
Parelalno, ne vidim redizajnirane opanke, ne vidim redizajniran jelek ili anteriju, ne vidim ni ekstra upakovan i brendiran ajvar reklamiran na SiEnEn-u. I TAKO HILjADE ARTIKALA. Svi naši. I svi ne TRADICIONALNI, nego redizajnirani, modernizovani... Digitalna kaca za kiseli kupus, ako razumete metaforu.
Jer to, znate, DESNICA treba da radi.
Danas. Inače, globalizam melje...
1800 i neke, valjalo je pisati programe,
1900 i neke, valjalo je uzeti pušku
2000 i neke, valja platiti reklamu i prodati konzumentima i nešto "naše".
Sve je ovo dosta prosto. Kad se podesi ugao posmatranja.
Bojim se da ste me suvise drasticno shvatili-ili to malo karikirate-zalazem se za brigu,rad,aktivnosti i protiv sam Samerhila i "cool" roditelja koji se "druze" sa svojom decom....
U Beogradu sve vise je usamljene,emocionalno zapostavljene i neuhranjene dece-cak i iz vrlo imucnih porodica....
Sto se tice bandi huligana,zivela sam svuda sirom zemaljskog sara,ima ih u Beogradu bas kao i u Bronksu:saraju i lome,provaljuju,otimaju penzionerima novcanike,ucenjuju decu ispred skola.Pogledajte unakazene ulaze u mnogim zgradama-ne mogu da se odbrane od narkomana ili huligana....
I to je masovna pojava.
Obrnite telefon bilo kog inspektora za maloletnike da vam detaljnije isprica.No,posto u Srbiji "drve" samo o politici,ovakva zivotna pitanja-vaspitanje,bezbednost i obrazovanje dece,svode se na lose prevode u (fuj kicerskim) zenskim casopisima.
Razvedeni roditelji cesto kidnapuju decu i odvode u inostranstvo;tu su i belo roblje,maloletnicka prostitucija...
Najgore je sto,zbog strasnog siromastva i krize morala,politickog promiskuiteta na javnoj sceni,nemogucnosti zaposlenja,mnogi mladi ljudi,jos deca,
klize u prostituciju,dilovanje droge.
Mozemo da se salimo i nadmudrujemo ali se bojim da je bezbednost dece (i odraslih) ozbiljno ugrozena i da kao drustvo ne preduzimamo prave mere.
Statistika ubistava,samoubistava,tuca,kradja medju maloletnicima potvrdjuje moja uverenje.
Roditeljstvo je vrlo egzaktno merljivo-nakon mnoooooooogo zivaca,ulaganja,strpljenja,trebljenja vaski,lecenja boginja,bubanja nepravilnih glagola,vodjenja na rodjendane i sportske aktivnosti..itd..itd.,-dobijete zdravog,obrazovanog mladog coveka.
A vec ste pomislili da cete dobiti tonzuru k`o rimski papa!
Dete moze samo da prelazi ulicu tek kada mu (a to zavisi od fizioloskog razvoja) sazri centar za ravnostezu,sto treba proveriti.
U manjim mestima ,lakse je i lepse podici decu.
Ponavljam,punu informaciju imaju lokalni inspektori.Losa je praksa da se u Srbiji u javnost ne iznose cinjenice o maloletnickim prestupima-sto je recidiv socijalizma.
Na Zapadu,cak i manji gradovi ,imaju tzv."no-go" krajeve u kojima zivi siromasnije i kriminalu blize ,mahom,doseljenicko stanovnistvo.
Srbija je "kuca na sred puta"...
Ko se cuva i Bog ga cuva.....